Arhiva

Broj 16.

Maj, 2015.

Dijagnoza multiple skleroze

S obzirom da ne postoji nijedna dovoljno specifična klinička karakteristika kao ni dovoljno specifičan dijagnostički test pomoću kojeg bi se sa potpunom sigurnošću potvrdila dijagnoza multiple skleroze (MS), suštinski princip u postavljanju dijagnoze MS obuhvata integraciju tipičnih kliničkih i parakliničkih karateristika bolesti u ispunjavanju dva obligatorna kriterijuma, a to su dokazivanje diseminacije u vremenu i u prostoru. Osim toga, neophodan kriterijum za potvrđivanje dijagnoze MS je da ne postoji drugo, bolje, objašnjenje za kliničku sliku.
Prikaz aktuelno važećih kriterijuma za potvrđivanje dijagnoze MS nakon prvog mogućeg ataka koji ukazuje na MS (klinički izolovani sindrom), kao i distinkcija algoritama za dve osnovne forme ove bolesti (relapsno remitentnu i primarno progresivnu), dat je u ovom predavanju na krajnje simplifikovan način sa ciljem da se obezbediti njihovo lakše razumevanje i implementacija u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Doc. dr Šarlota Mesaroš

Doc. dr Šarlota Mesaroš
Odeljenje za multiplu sklerozu
i druge imnuski posredovane bolesti CNS
Klinika za neurologiju, KCS
Beograd

 

Predavanje: Dijagnoza multiple skleroze

 

 

 

Klinički rezime (PDF)

 

Najava

Počinje konkurs – Odluka o usavršavanju “Dr Laza K. Lazarević”

Počinje konkurs za stipendiju „Profesor dr Risto Bokonjić“

Škola za mlade neurologe: „Dijagnostički izazovi u multiploj sklerozi“

Funkcionalni neurološki poremećaji – interdisciplinarni pristup

X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem


Opširnije

Broj 15.

April, 2015.

Depresija nakon moždanog udara

Depresija nakon moždanog udara(Post-Stroke Depression – PSD) se definiše kao depresivni poremećaj koji nastaje nakon akutnog fokalnog cerebrovaskularnog događaja, odnosno u kontekstu klinički očiglednog moždanog udara. Kao direktni uzročnici ove depresije najčešće su navođeni lokalizacija lezije, težina neurološkog i kognitivnog oštećenja ili neka forma psihološkog odgovora na stresne situacije. Predstavlja čestu i ozbiljnu komplikaciju moždanog udara, jedan od ključnih faktora za proces rehabilitacije, kao i glavni negativni prognostički faktor za kvalitet života nakon moždanog udara. Međutim, i pored toga dijagnoza depresije nakon moždanog udara retko se postavlja, poremećaji raspoloženja ostaju najčešće neprepoznati, a njihov značaj u odnosu na ishod moždanog udara je potcenjen. Tokom poslednje dve decenije u porastu je broj studija koje izučavaju različite aspekte depresije nakon moždanog udara: prevalencu, fenomenologiju, tok, etiopatogenezu, faktore rizika, prevenciju i tretman. Nastavi čitanje

Broj 14.

Mart, 2015.

Juvenilna mioklonična epilepsija – nedovoljno prepoznat sindrom

Iako je juvenilna mioklonična epilepsija (JME) jasno definisan elektroklinički sindrom u praksi često ostaje nedovoljno prepoznat. Od ovog sindroma boluje oko 10% svih pacijenata sa epilepsijom. Sindrom JME karakterišu: početak bolesti u adolescenciji, mioklonični trzajevi koji se javljaju u periodu posle buđenja, generalizovano tonično-klonični i ponekad apsansni napadi, kao i tipičan elektroencefalografski zapis. Nastavi čitanje

Broj 13.

Februar, 2015.

Glavobolja spontane intrakranijalne hipotenzije

Sudeći prema učestalosti, glavobolja koja prati spontanu intrakranijalnu hipotenziju je retka. Prema svakodnevnoj neurološkoj praksi, međutim, čini se da ovaj problem i nije toliko redak koliko se nedovoljno prepoznaje.

Glavobolja sličnih osobina se javlja kod najmanje trećine naših bolesnika kao komplikacija lumbalne punkcije. Nastavi čitanje

Broj 12.

 

Zašto epilepsija temporalnog režnja?

Epilepsija temporalnog režnja je najčešći epileptični sindrom u populaciji odraslih bolesnika i svakako najčešća epilepsija koju viđamo u tercijarnim neurološkim ustanovama i centrima koji se bave epileptohirurgijom. Zbog toga ne čudi što je ovaj epileptični sindrom, a posebno mezijalna temporalna epilepsija uzrokovana hipokampalnom sklerozom Nastavi čitanje

Broj 11.

Drage kolege,

nastojali smo da novim izdanjem Neurovesti doprinesemo daljoj edukaciji mladih neurologa. Ovo je samo početak. Svako naredno izdanje obradiće novu temu, a biće unapređeno, bogatijim sadržajem u vidu predavanja, video prikaza pacijenta, kliničkog rezimea i provere znanja u vidu interaktivog testa. Nastavi čitanje

Broj 10.

Aleksandar Jesic fotkaAleksandar Ješić
Klinika za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine
Univerzitet u Novom Sadu,
Medicinski fakultet Novi Sad
e-mail: jesicz@hotmail.com
Recenzenti:
akademik Vladimir S. Kostić,
asist. dr Igor Petrović

Bihejvioralni poremećaji u Parkinsonovoj bolesti

Nastavi čitanje

Broj 9.

Dr Sunčica Mitrović
specijalista neurologije
Odeljenje neurologije,
Opšta bolnica Leskovac
e-mail: suncica.mitrovic@gmail.com
Recenzent:
Akademik Vladimir S. Kostić,
Doc. dr Jasna Zidverc Trajković

Vertiginozni sindrom

Nastavi čitanje

Broj 8.

Sanja Pejović
Klinika za neurologiju VMA
Crnotravska 17,
11000 Beograd
e-mail: odnebadozemlje@gmail.com
Recenzent:
Akademik, Vladimir S. Kostić

Kada treba misliti na temporalni arteritis?

Nastavi čitanje

Broj 7.

Sabrina I. Hadžiosmanović
Opšta bolnica Pljevlja
Lovćenska bb,
84210 Pljevlja
e-mail: hadziosmanovicsabrina@yahoo.com
Recenzent:
Akademik, Vladimir S. Kostić

 

Epilepsija u generativnom periodu žene

Nastavi čitanje


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Okt 2017. >>
MTWTFSS
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns