Arhiva
Broj 16.
Maj, 2015.
Dijagnoza multiple skleroze
S obzirom da ne postoji nijedna dovoljno specifična klinička karakteristika kao ni dovoljno specifičan dijagnostički test pomoću kojeg bi se sa potpunom sigurnošću potvrdila dijagnoza multiple skleroze (MS), suštinski princip u postavljanju dijagnoze MS obuhvata integraciju tipičnih kliničkih i parakliničkih karateristika bolesti u ispunjavanju dva obligatorna kriterijuma, a to su dokazivanje diseminacije u vremenu i u prostoru. Osim toga, neophodan kriterijum za potvrđivanje dijagnoze MS je da ne postoji drugo, bolje, objašnjenje za kliničku sliku.
Prikaz aktuelno važećih kriterijuma za potvrđivanje dijagnoze MS nakon prvog mogućeg ataka koji ukazuje na MS (klinički izolovani sindrom), kao i distinkcija algoritama za dve osnovne forme ove bolesti (relapsno remitentnu i primarno progresivnu), dat je u ovom predavanju na krajnje simplifikovan način sa ciljem da se obezbediti njihovo lakše razumevanje i implementacija u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
Doc. dr Šarlota Mesaroš
Odeljenje za multiplu sklerozu
i druge imnuski posredovane bolesti CNS
Klinika za neurologiju, KCS
Beograd
Predavanje: Dijagnoza multiple skleroze
Klinički rezime (PDF)
Protekla dešavanja
Izveštaj o susretu “MOŽDANI UDAR – IZAZOVI V”
Izveštaj sa X Kongresa kliničke neurofiziologije sa međunarodnim učešćem
Najava
Počinje konkurs – Odluka o usavršavanju “Dr Laza K. Lazarević”
Počinje konkurs za stipendiju „Profesor dr Risto Bokonjić“
Škola za mlade neurologe: „Dijagnostički izazovi u multiploj sklerozi“
Funkcionalni neurološki poremećaji – interdisciplinarni pristup
X/XVI Kongres neurologa Srbije sa međunarodnim učešćem
Broj 15.
April, 2015.
Depresija nakon moždanog udara
Depresija nakon moždanog udara(Post-Stroke Depression – PSD) se definiše kao depresivni poremećaj koji nastaje nakon akutnog fokalnog cerebrovaskularnog događaja, odnosno u kontekstu klinički očiglednog moždanog udara. Kao direktni uzročnici ove depresije najčešće su navođeni lokalizacija lezije, težina neurološkog i kognitivnog oštećenja ili neka forma psihološkog odgovora na stresne situacije. Predstavlja čestu i ozbiljnu komplikaciju moždanog udara, jedan od ključnih faktora za proces rehabilitacije, kao i glavni negativni prognostički faktor za kvalitet života nakon moždanog udara. Međutim, i pored toga dijagnoza depresije nakon moždanog udara retko se postavlja, poremećaji raspoloženja ostaju najčešće neprepoznati, a njihov značaj u odnosu na ishod moždanog udara je potcenjen. Tokom poslednje dve decenije u porastu je broj studija koje izučavaju različite aspekte depresije nakon moždanog udara: prevalencu, fenomenologiju, tok, etiopatogenezu, faktore rizika, prevenciju i tretman. Nastavi čitanje
Broj 14.
Mart, 2015.
Juvenilna mioklonična epilepsija – nedovoljno prepoznat sindrom
Iako je juvenilna mioklonična epilepsija (JME) jasno definisan elektroklinički sindrom u praksi često ostaje nedovoljno prepoznat. Od ovog sindroma boluje oko 10% svih pacijenata sa epilepsijom. Sindrom JME karakterišu: početak bolesti u adolescenciji, mioklonični trzajevi koji se javljaju u periodu posle buđenja, generalizovano tonično-klonični i ponekad apsansni napadi, kao i tipičan elektroencefalografski zapis. Nastavi čitanje
Broj 13.
Februar, 2015.
Glavobolja spontane intrakranijalne hipotenzije
Sudeći prema učestalosti, glavobolja koja prati spontanu intrakranijalnu hipotenziju je retka. Prema svakodnevnoj neurološkoj praksi, međutim, čini se da ovaj problem i nije toliko redak koliko se nedovoljno prepoznaje.
Glavobolja sličnih osobina se javlja kod najmanje trećine naših bolesnika kao komplikacija lumbalne punkcije. Nastavi čitanje
Broj 12.
Zašto epilepsija temporalnog režnja?
Epilepsija temporalnog režnja je najčešći epileptični sindrom u populaciji odraslih bolesnika i svakako najčešća epilepsija koju viđamo u tercijarnim neurološkim ustanovama i centrima koji se bave epileptohirurgijom. Zbog toga ne čudi što je ovaj epileptični sindrom, a posebno mezijalna temporalna epilepsija uzrokovana hipokampalnom sklerozom Nastavi čitanje
Broj 11.
Drage kolege,
nastojali smo da novim izdanjem Neurovesti doprinesemo daljoj edukaciji mladih neurologa. Ovo je samo početak. Svako naredno izdanje obradiće novu temu, a biće unapređeno, bogatijim sadržajem u vidu predavanja, video prikaza pacijenta, kliničkog rezimea i provere znanja u vidu interaktivog testa. Nastavi čitanje
Broj 10.
 Aleksandar JešićKlinika za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet Novi Sad e-mail: jesicz@hotmail.com |
Recenzenti: akademik Vladimir S. Kostić, asist. dr Igor Petrović |
Bihejvioralni poremećaji u Parkinsonovoj bolesti
Broj 9.
 Dr Sunčica Mitrovićspecijalista neurologije Odeljenje neurologije, Opšta bolnica Leskovac e-mail: suncica.mitrovic@gmail.com |
Recenzent: Akademik Vladimir S. Kostić, Doc. dr Jasna Zidverc Trajković |
Vertiginozni sindrom
Broj 8.
 Sanja PejovićKlinika za neurologiju VMA Crnotravska 17, 11000 Beograd e-mail: odnebadozemlje@gmail.com |
Recenzent: Akademik, Vladimir S. Kostić |
Kada treba misliti na temporalni arteritis?
Broj 7.
 Sabrina I. HadžiosmanovićOpšta bolnica Pljevlja Lovćenska bb, 84210 Pljevlja e-mail: hadziosmanovicsabrina@yahoo.com |
Recenzent: Akademik, Vladimir S. Kostić |
Epilepsija u generativnom periodu žene
