Broj 5.

neuropsihološki testovi kontinuirano izvode u toku dugotrajnog video-EEG nadgledanja. U ove svrhe najčešće se koriste prosti motorni zadaci, testovi pažnje, testovi verbalnog i vizuelnog pamćenja i merenja prostog i složenog reakcionog vremena (38). Verovatnoća da se prolazni kognitivni poremećaji otkriju povećava se sa težinom rešavanog zadatka.

Pogoršanja kognitivnih funkcija, registrovana na neuropsihološkom testiranju, javljaju se neposredno pre ili baš u vreme izbijanja subkliničkih epileptiformnih paroksizama. Pojava prolaznih kognitivnih poremećaja, detaljnim testiranjem se utvrđuje u oko 50% bolesnika sa epilepsijom, a ponekad i u osoba sa subkliničkih epileptiformnih pražnjenjem za koje se ne smatra da boluju od epilepsije, odnosno nemaju epileptične napade. Generalizovana pražnjenja najčešće izazivaju prolazna kognitivna narušavanja, koja se smanjuju pri kraju pražnjenja. Fokusne epileptiformne promene iznad leve hemisfere izazivaju greške na verbalnim testovima, dok se pad vizuo-prostornih sposobnosti registruje u vreme paroksizama iznad desne hemisfere (39).

Subklinička epileptiformna pražnjenja u početku imaju prolazan nepovoljan uticaj u vidu remećenja pažnje i mentalne brzine, a zatim trajno remete kognitivne funkcije, prouzrokujući slab uspeh u školi. To govori u prilog teze da je kod izvesnih osoba sa epilepsijom, uz zaustavljanje epileptičkih napada, veoma bitno da se prekinu i subklinička EEG pražnjenja (40).

Tip subkliničkog pražnjenja takođe je značajan, jer se greške mnogo češće otkrivaju kada pražnjenja sadrže bilateralne šiljak-talase nego kada sadrže samo oštre i strme talase. Velika količina teta-aktivnosti je vrlo dobar indikator umanjene performanse na neuropsihološkim testovima (8). Jedna starija studija (41) je našla da deca bez epilepsije sa lošijim uspehom u školi imaju veću učestalost oštrih talasa, nego deca sa dobrim školskim uspehom. Nalaz da deca sa smetnjama u učenju, bez obzira na udruženost epilepsije, pokazuju povećanu učestalost oštrih talasa potvrđuje da subklinička epileptiformna pražnjena izazivaju kognitivne deficite. Definitivan dokaz dala je primena antiepileptika (valproata i lamotrigina) koji su uz smanjenje pražnjenja doveli do poboljšanja kognitivnog funkcionisanja (39).

6. Antiepileptički lekovi i kognicija

Odnos između epilepsije, antiepileptičkih lekova (AEL) i kognicije je posebno značajna tema u trenutnoj kliničkoj praksi, posebno, u nekim slučajevima, u kojima visoka učestalost kognitivnih oštećenja nastaje posle tretmana sa „novijim“ AEL. Interesovanje za kognitivne neželjene efekte (KNE) antiepileptika je relativno skorijeg datuma. Prve studije su iz ranih sedamdesetih i verovatno su stimulisane širokim opsegom mogućnosti za terapiju lekovima tokom tog perioda (npr. početak upotrebe karbamazepina i valproata). Nakon 25 godina praćenja uticaja AEL na kognitivne funkcije, sve studije koje su se ovim bavile, obuhvaćene su meta-analizom objavljenom 1995. godine (42). Radilo se o proceni KNE do tada uvedenih AEL, a pre svih onih najkorišćenijih – fenobarbitona, karbamazepina, fenitoina i valproata. Rezultati ove meta-analize se ukratko mogu prikazati sledećim zaključcima:

Prvo, politerapija ima relativno ozbiljan uticaj na kognitivne funkcije u poređenju sa monoterapijom, nezavisno od vrste antiepileptika koji je upotrebljen. Dva leka koja pojedinačno imaju slabe kognitivne efekte mogu dovesti do ozbiljnog kognitivnog slabljenja kada se upotrebljavaju zajedno. Drugo, svi priznati AEL imaju „apsolutne“ KNE, tj. svi imaju kognitivne efekte u poređenju sa stanjem bez terapije kod istih pojedinaca. Ovi efekti su veći kod fenobarbitona i fenitoina nego karbamazepina i valproata. Pa čak i noviji lekovi koji su smatrani za lekove sa bezbednim kognitivnim profilom, imaju kognitivna dejstva, većinom predstavljena kao blago opšte psihomotorno usporavanje.

I treće, razlike između glavnih, najistraženijih antiepileptika (karbamazepina, valproata i fenitoina) mogu se smatrati relativno malim, kada se ovi lekovi primenjuju u terapijskim dozama. Izuzetak je fenofarbiton, koji ima dramatičan uticaj na kogniciju (42).

Uticaj AEL na kognitivne funkcije ima poseban značaj jer je primena medikamenata glavni modalitet lečenja bolesnika sa epilepsijom. Rizik od kognitivnih neželjenih efekata AEL je povećan pri primeni više lekova i u većim dozama i pri višim nivoima antiepileptika u krvi (43). Starost povećava

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Avg 2018. >>
MTWTFSS
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns