Broj 4.

Ciljevi antiepileptične terapije podrazumevaju optimalnu kontrolu napada. Za optimalan lek neophodni su adekvatan izbor prema tipu napada, visoka efikasnost leka (sa minimumom potencijala za neželjena dejstva), njegova terapijska širina (maksimalna efikasnost uz minimalna neželjena dejstva), primena leka (prihvaćenost od lekara) i naravno farmakoekonomija (dostupnost i cena). Lekovi sa sličnim mehanizmom dejstva se mogu kombinovati dok poboljšavaju terapijski efekat. Razlikujemo antiepiletike širokog spektra (valproati, lamotrigin, topiramat, levetiracetam, klobazam, zonisamid, felbamat) i antiepileptike uskog spektra za parcijalne i sekundarno generalizovane napade (karbamazepin, okskarbamazepin, gabapentin, fenitoin, fenobarbiton, tiagabin, primidon, vigabatrin), kao i za apsanse (etosuksimid, mesuksimid, acetazolamid, trimetadion, parametadion i sultiam). Uglavnom opšte prihvaćeni stav je izbor valproata, karbamazepina, lamotrigina, benzodiazepine, okskarbazepina i etosuksimida za generalizovane epilepsije, a za fokalne epilepsije su to lamotrigin, topiramat, levetiracetam, zonisamid, sultiam, pregabalin. I pored ovoga, treba voditi računa da 70% bolesnika prima ‘pogrešan’ lek za primarno generalizovani epileptički sindrom (Benbadis, 2003). Dostupnost lekova i farmakoekonomija, na žalost i dalje neretko određuju izbor terapije u odgovarajućoj situaciji. Fenobarbiton je i dalje najpropisivaniji antiepileptik u Evropskoj Uniji, a među prvim izborom lekara u SAD su gabapentin i fenobarbiton kod pacijenata sa epilepsijom, a u državama sa značajno manjim izdvajanjem za zdravstvo su to novi antiepileptici.

PROBLEM FARMAKOREZISTENTNIH EPILEPSIJA

Epilepsije koje ne reaguju na farmakoterapiju (farmakorezistentne epilepsije) tj. epilepsije kod kojih se kontrola napada ne postiže prvom ni drugom linijom antiepileptika u adekvatnim dozama, čine skoro jednu trećinu svih epilepsija. Iako se poslednjih godina hirurgija epilepsija nameće kao izbor kod ovih pacijenata, svakodnevno se ulažu napori da se novim generacijama antiepileptika i njihovim kombinacijama postigne adekvatna kontrola epileptičkih napada. Značaj farmakorezistentnih epilepsija je ogroman iz više razloga. Najpre, kod ovih pacijenata je povećan mortalitet i to tri puta (devet puta kod mlađih, dva puta kod starijih, 1/200). Oni su zbog čestih napada stigmatizovani i najčešće socijalno neprilagođeni, često se povređuju pri padu, sa traumama glave i neretko invaliditetom. Prateći komorbiditet komplikuje situaciju, računajući i anksiznost, depresiju, migrenu, psihoze, a sve više se govori da česti napadi dovode do oštećenja na nivou neurona.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Jul 2020. >>
MTWTFSS
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns