Broj 4.

Brojne su klasifikacije epilepsije: prema uzroku, na simptomatske/kriptogene i idiopatske, prema lokaciji, na fokalne i generalizovane, prema efektima terapije na farmakosenzitivne i farmakorezistentne i sl. Delimičan odgovor na ovaj problem zvanično nam daje međunarodna klasifikacija epilepsija i epileptičkih sindroma iz 1981.godine sa brojnim revizijama i predlozima istih. Razlikujemo parcijalne (fokalne) napade (kao jednostavni parcijalni, kompleksni parcijalni i sekundarno generalizovani), generalizovane (apsansni, mioklonički, klonički, tonički, toničko-klonički i atonički) i neklasifikovane napade. I podela napada na proste (gastrointestinalne, vazomotorne, respiratorne, urinarne manisfestacije) i složene sa poremećajem svesti, uz različite automatizme, uzrokovana je kompleksnošću kliničke slike i dodatno pokazuje u kojoj meri je otežana dijagnoza epilepsije. Ovo se presudno odnosi na idiopatske epilepsije gde je najbitnija auto-, odnosno heteroanamneza i opservacija samog dešavanja uz neurofiziološki korelat. Neurofiziolološki korelat je međutim stalno prisutan samo kod 16% bolesnika sa epilepsijom (polovina pacijenata nikada nema isti, a preostalih 34% samo povremeno).

S druge strane, simptomatske epilepsije se javljaju u vreme akutne bolesti koja zahvata mozak i kod sistemskih bolesti sa poremećenjem funkcija mozga. Incidenca akutnih simptomatskih napada kod odraslih je oko 45/100 000 u 50. godini života, 50/100 000 u 60 i 75/100 000 u 70.godini, a simptomatske epilepsije isto u pedesetim i šezdesetim, dok značajno raste u sedamdesetim godinama života (100/100 000). Ročesterska studija pokazuje dvostruko veću stopu kumulativne incidencije kod muškaraca nego kod žena, koja takođe raste sa godinama. Najveći broj pacijenata ima parcijalne napade, (77.3%), oko 17.4 % ima generalizovane napade, a ostali nedefinisane.

Najčešći uzroci akutnih simptomatskih napada u odraslih su traume glave (oko 17%), cerebrovaskularna bolest (16%), alkoholizam (16 %), tumori (10%), a od ostalih su tu metabolički poremećaji, infekcije CNS-a, parazitoze. Procentualna zastupljenost varira od studije do studije, ali je redosled uglavnom isti. Aktuelna dijagnostika i napredovanje tehnike povećavaju stopu simptomatske u odnosu na idiopatsku, tj. kriptogenu epilepsiju, kao što je to slučaj i sa drugim bolestima. Prvobitna primena kompjuterizovane tomografije mozga (KT), pomagala je u dijagnostikovanju „očigledne“ patologije, kao što su tumori ili vaskularne malformacije. Usavršavanje primene magnetne rezonancije mozga omogućava dijagnostikovanje finih strukturnih anomalija u razvoju moždanog korteksa, hipokampalne skleroze i sl. U jednoj studiji (Li et al, 1995) na 495 pacijenata pokazalo se da 51% pacijenata sa parcijalnom epilepsijom ima patološki nalaz na magnetnoj rezonanci snimljenoj prema standardnom protokolu, ali se taj procenat penje na čak 72% ukoliko je akvizicija načinjena prema protokolu za epilepsije i uz analizu neuroradiologa. U drugoj studiji, poređenje patološkog nalaza kod radiologa (39%) i neuroradiologa-eksperata (50%), istaklo je značaj radiološke ekspertize u slučajevima detekcije lezija kod bolesnika sa epilepsijom.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Jul 2020. >>
MTWTFSS
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns