Broj 4.

Aleksandar Gavrilović

Klinika za neurologiju,
Klinički centar Kragujevac
Zmaj Jovina 30
34000 Kragujevac
email: neuroja@orion.rs

 

Epilepsija 2012. godine: gde smo sad?

Izborom neurologije kao specijalizacije, a epileptologije kao uže subspecijalističke oblasti, pred mladim doktorom medicine se mogu naći brojna pitanja: čime i kako lečiti teško obolele neurološke bolesnike? Dekada mozga je dala odgovor na većinu ovih pitanja. Poslednje godine dvadesetog veka i početak novog milenijuma doneli su nove dopa-agoniste obolelima od Parkinsonove bolesti, inhibitore holinesteraze i NMDA antagoniste obolelima od najtežih oblika demencije, a interferon-beta obolelima od multiple skleroze, omogućivši da neurolozi dijagnostikuju i leče efikasnije nego ranije.

Sada već davne 1924. godine, Hans Berger, izumitelj, koji je pravio avione i helikoptere, uradio je prvi humani snimak moždane aktivnost i opisao tzv. alfa talase (Bergerove talase). Nastavljajući radove Richarda Catona na životinjama, sam zapis moždanih talasa nazvao je elektroencefalogram, beležeći EEG aktivnost koja se stvara u dendritskom (najpovršnijem) sloju kore velikog mozga i najvećim delom proističe iz strujanja jona tokom nastanka (post) sinaptičkih potencijala. Razvoj digitalnog elektroencefalografa (EEG) decenijama kasnije sa digitalnim prikazivanjem elektroencefalograma, primena filtera, retrospektivno očitavanje i promena parametara, kao i kvantitativna EEG analiza i mapiranje, ponovo su oživeli dotle pomalo zanemarivanu analognu metodu i doneli veliki broj radova sa napretkom u dijagnostikovanju i lečenju epilepsija.

O TEMI

Definisanje epilepsije, odnosno samog epileptičkog napada, određuje i težinu problema tj. lečenja pacijenata sa epilepsijom. Epileptični napad se definiše kao prolazna pojava simptoma i/ili znakova koji su posledica nenormalne, prekomerne ili hipersinhrone aktivnosti grupe neurona u mozgu. Definicija je štura i neće pomoći lekaru kliničaru u radu, ali objašnjava patofiziološke osnove. Epileptični napad se može definisati kao prolazni poremećaj čije su osnovne karakteristike nagao i iznenadan početak, kratko trajanje (od nekoliko sekundi do nekoliko minuta), zatim povremeno javljanje, stereotipnost i postiktalni umor. Ovo su odlike tipičnog napada, i svaka od njih nije obavezna u slučaju atipičnog javljanja (predosećaj napada tj. postepeno javljanje kod aure, dugo trajanje napada kod epileptičnog statusa, očekivanost kod refleksnih epilepsija). Sem načina javljanja, napade karakterišu i promene u sferi motorike, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja, pamćenja, kognitivnih funkcija, emocija i pre svega promene u sferi svesti, a mogući su i poremećaji autonomnih funkcija.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Okt 2017. >>
MTWTFSS
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns