Broj 2.

limfocita, natural killer (NK) ćelija, dendritičnih ćelija, monocita i makrofaga, koje dovodi do ćelijske lize putem antitelo zavisne, ćelijski posredovane lize u prisustvu humanog komplementa. Primenjivan u formi intravenskih infuzija (12 ili 24mg) tokom pet uzastopnih dana u prvom mesecu i tokom tri uzastopna dana u 12-om i 24-om mesecu faze II trajala (5) je nakon svakog ciklusa dovodio do brze pojave limfocitne deplecije, nakon čega se broj B ćelija normalizovao izmedju trećeg i šestog meseca a T ćelijski porast napredovao je sporo i održavao se ispod normalnih vrednosti tokom trajanja studije.

Alemtuzumab je, u istoj studiji, u poredjenju sa interferonom beta 1a (IFNB-1a) 44µg tri puta nedeljno subkutano, pokazao redukciju stope relapsa za 74% i značajno redukovanu akumulaciju neurološke onsposobljenosti koja se održavala.

Alemtuzumabom uzrokovani neželjeni efekti bili su: reakcije udružene sa infuzionom primenom, imunski posredovana trombocitopenijska purpura (2,8% kod alemtuzumab grupe, 0,9% kod IFNB-1a), poremećaji funkcije štitne žlezde – Gravesova bolest, hipertireoidizam, hipotireoidizam (23% prema 3%) i blage do umerene infekcije uglavnom respiratornog trakta (66% prema 47%). Studija je septembra 2005.g. bila suspendovana zbog razvoja imunološke trombocitopenijske purpure kod tri pacijenata od kojih je jedan preminuo.

Nakon kompletiranja II faze ovog trajala, započete su dve faze III kliničkih trajala (CARE-MS I i CARE-MS II) sa ciljem potvrdjivanja inicijalnih rezultata. CARE-MS I je dvogodišnja studija koja komparira sigurnost i efikasnost alemtuzumaba i IFNB-1a u RRMS. Pacijenti primaju dva godišnja kratka ciklusa (pet i tri dana) 12mg/dnevno intravenskog alemtuzumaba ili 44µg subkutanog IFNB-1a tri puta nedeljno a primarni ciljevi su procena stope relapsa i vreme potrebno da se postigne održavajuće povećanje onesposobljenosti preko jednog EDSS poena u trajanju više od šest meseci. Sigurnost se procenjuje kontinuirano tokom studije, a protokol uključuje monitoring program za ranu detekciju i identifikaciju sekundarnih autoimunih poremećaja a definitivni rezultati ove stuije se očekuju (6).

Daclizumab

Daclizumab je humanizovano monoklonsko antitelo koje je od 1997.g. odobreno za primenu u prevenciji i terapiji odbacivanja transplantanta. Daclizumab se vezuje za alfa lanac IL-2 receptora (CD25) što dovodi do redukcije T ćelijske stimulacije i proliferacije a potvrdjeno je da dovodi i do povećanja broja CD56bright NK ćelija koje in vitro mogu uništavati autoreaktivne T ćelije (7,8). Daclizumab ne dovodi do brze deplecije CD25+ ćelija što čini njegov mehanizam dejstva još komplikovanijim.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Jan 2022. >>
MTWTFSS
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns