Broj 1.

U studiji publikovanoj u časopisu Science Translational Medicine, Politis i saradnici (11) su upotrebom PET-a i specifičnog liganda za serotonergički transporter testirali ovu hipotezu i u slučajevima GID. Rezultati studije pokazuju da oboleli od PB lečeni transplantacijom ćelija fetalnog VM ispoljavaju serotonergičku hiperinervaciju u oblasti strijatuma. Od značaja je i da primena specifičnog 5-HT1 agoniste buspirona dovodi do značajnog smanjenja GID, a bez pogoršanja simptoma parkinsonizma. Iako još uvek nije u potpunosti jasno na kojin način osovina serotonin-dopamin dovodi do pojave diskinezija nalazi pomenutih studija otvaraju potencijalno novo farmakološko polje za lečenje nekih formi diskinezija. Tačnije, ne baš tako novo, obzirom da je ideja datira od pre četvrt veka (12,13).

O značaju ovog fenomena govori i podatak da je nedavno započet, multicentrični projekat čiji je osnovni cilj prevazilaženje ovog limitirajućeg faktora transplantacije neuroblasta za čije sprovođenje je odobreno 12 miliona evra.

Multipla sistemska atrofija: zašto oboleli umiru neočekivano, i da li ovo možemo sprečiti?

Multipla sistemska atrofija (MSA) je posle Parkinsonove bolesti najčešći uzrok parkinsonizma. Bolest se patološki karakteriše selektivnom degeneracijom neurona autonomnih struktura kičmene moždine, strionigralnih i olivopontocerebelarnih regiona mozga dok patološki marker bolesti predstavlja difuzno nagomilavanja α-sinukleina u oligodendroglijalnim ćelijama. Bolest se klinički karakteriše autonomnim simptomima udruženim sa parkinsonizom i/ili cerebelarnom ataksijom. Obzirom da je koncept bolesti poslednjih godina doživeo značajne promene koje se odnose na osnovni patološki proces, kliničko ispoljavanje bolesti i terapijski pristupu zainteresovanim čitaocima se sugerišu korisni pregledni članci radi detaljnijeg informisanja (14,15).

Prosečno preživljanje u MSA iznosi oko 9 godina, ali se raspon trajanja bolesti kreće od 2 do 22 godine pri čemu razlozi varijabilnosti nisu poznati. Tada i saradnici su sredinom 2009. godine objavili rezultate svog istraživanja na ovu temu, ali su rezultati istraživanja privukli zasluženu pažnju tek nedavno (16). Naime, u nekoliko istraživanja je pokazano da je najčešći uzrok smrti kod obolelih od MSA naprasna smrt koja može zadesiti obolele i u ranoj fazi bolesti, odnosno kada oboleli nisu teže motorno onesposobljeni. Isto tako je pokazano da je naprasna smrt češća kod bolesnika kod kojih se autonomni poremećaji ispoljavaju rano tokom bolesti (17,18). Od ranije je poznato da se kod obolelih od MSA često ispoljavaju centralna apneu u spavanju, disritmično disanje, laringealni spazam, kao i smanjena hemosenzitivnost na hipoksiju, što sve mogu biti uzroci naprasne smrti, ali patofiziološka osnova ovih fenomena u MSA nije poznata. U pomenutom radu autori porede intenzitet i distribuciju degeneracije kateholaminergičkih, ali po prvi put i serotonergičkih neurona moždanog stabla u grupi obolelih od MSA koji su umrli naprasnom smrću i onih koji su umrli usled drugih razloga (najčešće pneumonije).

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Dec 2021. >>
MTWTFSS
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns