Broj 1.

U grupi “psihogenih nevoljnih pokreta” posebno kontraverznu podgrupu čine bolesnici sa fenomenom fiksne distonije. Kod ove grupe bolesnika distonija se razvija akutno, neuobičajeno za primarne distonije nevoljni pokret se eksprimira nezavisno od voljnog pokreta, a početak simptoma često koincidira sa minornom traumom ekstremiteta. Sindrom fiksne distonije je često udružen izraženim bolnim sindromom, a pojedini autori zastupaju stav prema kome je ovaj fenomen deo šireg kliničkog ispoljavanja sindroma kompleksnog regionalnog bola (u literaturi poznatog i kao refleksna simpatetička distrofija). Edwars i saradnic u časopisu Movement Disorder opisuju pet bolesnika sa fenomenom fiksne distonije koji su zahtevali (i najčešće realizovali!) amputaciju zahvaćenog ekstremiteta (8). Osim slikovitih opisa, dramatičnih i povremeno morbidnih slučajeva bolesti u radu je predložen jedinstveni neurobiološki i psihopatološki okvir za razumevanje ovog kompleksnog neuropsihijatrijskog poremećaja. Naime, autori promoviši koncept prema kome ova podgrupa bolesnika pripada širem entitetu poremećaja integriteta telesne šeme u kome oboleli sebe doživljavaju autentičnim ili „više svojim“ tek bez nekog od ekstremiteta, zbog čega često zahtevaju amputaciju ili se samopovređuju. Psihijatrijska osnova poremećenog doživljaja telesne šeme je nedovoljno jasno definisana, a u literaturi se slični poremećaji mogu naći pod imenom apotemnophilia koja podruzumeva kompulzivni osećaj za amputacijom ekstremiteta i pored nedostatka bilo kakvog fizičkog simptoma, a poremećaj je opisan u pojedinim oblicima opsesivno-kompulzivnih i deluzionih poremećaja, kao i kod psihotične depersonalizacije. U pojedinim od pomenutih entiteta je pokazano da osnovu poremećaja čini poremećena funkcija nedominatnog parijetalnog režnja, inače zaduženog za doživljaj telesne šeme sa hijerarhijskim spektrom različih poremećaja u koje spadaju neglekt, asomatognosia, misoplegija, alien hand sindrom i bol fantomskog uda. Od značaja je da se upotrebnom neuropsihološke baterije testova koji su se već pokazali korisnim u pomenutim psihijatrijksim enetitetima izložena hipoteza može detaljnije testirati. Ukoliko se koncept ispostavi tačnim, može biti ne samo od pomoći u diferenciranju bolesnika sa autetičnim, konverzivnim (nevoljnim) pokretima od pacijenata sklonih simuliranju, već i sugeriše moguće organsku osnovu ove subgrupe “psihogenih” nevoljnih pokreta.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Mar 2021. >>
MTWTFSS
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns