Broj 1.

I na kraju: čemu sve ovo?

Svestan mogućnosti da je onima kojima je ovaj tekst namenjen (bar onima koji su ga do ovog dela pročitali) prvi utisak razočarenje izborom radova koji su pomenuti, pomešano sa uverenjem da je ambicija autora isticanje za svakodnevnu praksu efemernih novotarija i na ovim prostorima neprimenljivih i nedostižnih dostignuća savreme neurologije želim da napomenem sledeće. Na Klinici za neurologiju u Beogradu većina pomenutih biohemijskih, neurovizuelizacionih i neurofizioloških metoda dijagnostikovanja bolesti nevoljnih pokreta je ne samo dostupna, već i etablirana u svakodnevni klinički rad. Gro pomenutih, egzotičnih entiteta je pomoću sopstvenih resursa prepoznat i identifikovan u našoj populaciji bolesnika od kojih su neki već predočeni širem auditorijumu na Kliničkim seminarima naše kuće. Genetska potvrda najznačajnijih genetskih uzročnika parkinsonizma, distonije, horeje i spinocerebelarnih ataksija je moguća u našoj kući. Zapravo, genetska mapa pomenutih mutacija u našoj populaciji bolesnika se ispisuje već poslednjih desetak godina. Konačno, značajni radovi iz domena nevoljnih pokreta, od kojih neki predstavljaju pionirske korake u ovoj oblasti, a koje su tokom prošle godine publikovali autori sa Klinike za neurologiju su neopravdano ali, svesno izostavljeni u ovom tekstu.

I na samom kraju, nadam se da prethodni redovi ako ništa drugo bar nagoveštavaju trendove moderne ere nevoljnih pokreta koju karakteriše preusmeravanje od deskriptivne fenomenologije ka istraživanjima koja za cilj imaju razumevanje etiopatogeneze bolesti, ustanovljavanja markera za njihovu ranu dijagnozu i poboljšanje terapijskih mogućnosti. Ipak, čini se da su i u eri molekularne medicine klinička semiologija i deskripcija i dalje najizazovniji deo ove grane neurologije. Sposobnost prepoznavanja specifičnih kliničkih entiteta i u današnje vreme je neophodan preduslov ne samo uspešnog lečenja, već i daljeg progresa. Zbog svega pomenutug praćenje savremene neurološke literature je sastavni deo rada svakog neurologa, pa tako i onih čije je interesovanje usmerneo ka oblasti nevoljnih pokreta. Posebnu specifičnost oblasti o kojoj je ovom prilikom bilo reči možda najbolje odslikavaju reči rodonačelnika oblasti Davida Marsdena koji je ovo formulsao rečenicom „Dobro je ići u korak sa stručnom literaturom, jer oko teško može da opazi ono što um nije spoznao“.

Preporučena literatura

1. Gilman S, Wenning GK, Low PA, et al. Second consensus statement on the diagnosis of multiple system atrophy. Neurology 2008;71(9):670-676.

2. Hughes AJ, Daniel SE, Kilford L, Lees AJ. Accuracy of clinical diagnosis of idiopathic Parkinson’s disease: a clinico-pathological study of 100 cases. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1992;55(3):181-184.

3. Hughes AJ, Daniel SE, Lees AJ. Improved accuracy of clinical diagnosis of Lewy body Parkinson’s disease. Neurology 2001;57(8):1497-1499.

4. Mollenhauer B, Locascio JJ, Schulz-Schaeffer W, Sixel-Döring F, Trenkwalder C, Schlossmacher MG. α-Synuclein and tau concentrations in cerebrospinal fluid of patients presenting with parkinsonism: a cohort study. Lancet Neurol. 2011 Mar;10(3):230-40.

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


O časopisu Neurovesti

„Neurovesti“ predstavljaju elektronsku publikaciju Društva mladih neurologa Srbije sa besplatnim pristupom preko web-adrese www.neurovesti.org, i dinamikom objavljivanja na mesečnom nivou.

Opširnije

Kalendar dešavanja
<< Mar 2021. >>
MTWTFSS
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
NOVO – Škola epilepsija – “Lečenje epilepsije vođeno etiologijom”
pratite-dns